Aktuelizacije i osporavanja Kantove ideje dostojanstva

Lolić, Marinko (2017) Aktuelizacije i osporavanja Kantove ideje dostojanstva. Hereticus : časopis za preispitivanje prošlosti, 15 (3-4). pp. 12-35. ISSN 1451-5822

Text MLolic_Heretikus_2017_3-4.pdf - Published Version Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (405kB)

Abstract

U prvom delu rada autor izlaže i diskutuje šire teorijske osnove Kantovog shvatanja ljudskog dostojanstva, koje ne obuhvataju samo njegovu moralnu i pravnu filozofiju, već zahvata i Kantove spise koji se bave antropologijom, filozofijom istorije, religije i pedagogije. Upućivanjem na širu teorijsku zasnovanost Kantove koncepcije dostojanstva, autor nastoji da ukaže da je većina Kantovih kritičara previdela neke sadržinske aspekte ovog pojma, koji su važni za razumevanje Kantove teorije vaspitanja i njegovog shvatanja morala. Tako izložena Kantova koncepcija ljudskog dostojanstva, po autorovom mišljenju, nudi preciznije sagledavanje različitih vrsta filozofskih prigovora i osporavanja kojima je Kantovo shvatanje ljudskog dostojanstva izloženo u kontekstu klasičnog nemačkog idealizma kod Šilera, Fihtea i Hegela, bez obzira da li ti prigovori ukazuju na ograničenja ove koncepcije ili potrebu njene dopune i mogućnosti njene dalje razrade. Drugi deo rada bavi se kritikama Kantove koncepcije dostojanstva u 19. veku koje su motivisane radikalnom kritikom Kantove filozofije transcendentalnog idealizma i naročito, njegove teorije morala. Za razliku od filozofskih sporova o problemu dostojanstva u klasičnom nemačkom idealizmu, koji su ukazivali na ograničenja Kantove koncepcije dostojanstva i potrebu njene dopune, filozofske kritike, Šopenhauera i Ničea, na radikalan način iz različitih filozofskih perspektiva dovode u pitanje smisao samog pojma ljudskog dostojanstva u kontekstu Kantove retributivističke teorije morala. U trećem delu rada razmatraju se ne samo različiti oblici savremene reafirmacije, već i kritika Kantove koncepcije dostojanstva u 20. veku iz perspektive fenomenologije, marksističke filozofije i drugih savremenih filozofskih struja, koje dominiraju u postmodernoj filozofiji. Na osnovu uvida u najnovije debate o Kantovom problemu dostojanstva, autor smatra, da su različiti pokušaji „traganja za vrlinom“ , „vaspitanja za ljudsko dostojanstvo“, „ortopediji uspravnog hoda“, ali i u filozofskim i etičkim teorijama, koje govore o „zastarelosti ljudskog dostojanstva“, ponovo u filozofske i etičke debate dovele u centar pažnje: problem slobode, autonomije i čoveštva, ključna moralna pitanja, koja je Kant pokrenuo svojom teorijom morala koja u modernoj epohi reafirmiše ideju ljudskog dostojanstva. Ukazujući na neprikosnovenu vrednost ljudskog dostojanstva, mnoge od tih rasprava, potvrđuju onu poznatu Kantovu tvrdnju da ni jednu, bez obzira koliko smelu ideju ne smemo smatrati „himeričnom i odbacivati je kao lep san, ako i prepreke nastupe pri njenoj realizaciji“. Prepreke su samo vrsta moralnog iskušenja, koje bi, po Kantovom mišljenju, trebalo „da snagu naše duše uvećavaju i očeliče“.

Actions (login required)

View Item