Građanke i građani Srbije o rodnoj ravnopravnosti: javno mnjenje Srbije o rodnoj ravnopravnosti

Ignjatović, Suzana and Pantić, Dragomir and Bošković, Aleksandar and Pavlović, Zoran (2011) Građanke i građani Srbije o rodnoj ravnopravnosti: javno mnjenje Srbije o rodnoj ravnopravnosti. Uprava za rodnu ravnopravnost Ministarstva rada i socijalne politike Republike Srbije, 2011 (Beograd : Vili), Beograd. ISBN 978-86-7704-063-5

Text Ignjatovic_2011_M42_GRADJANKE_I_GRADJANI_SRBIJE_O_RODNOJ_RAVNOPRAVNOSTI.pdf - Published Version Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (2MB)

Abstract

Uprava za rodnu ravnopravnost, uz podršku Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju, u prilici je da objavi rezultate istraživanja o o rodnoj ravnopravnosti koje je radio tim Instituta društvenih nauka (Centar za politikološka istraživanja i javno mnjenje) - Suzana Ignjatović, Dragomir Pantić, Aleksandar Bošković i Zoran Pavlović. Ova studija je namenjena Upravi za rodnu ravnopravnost, kao i drugim institucijama, istraživačima, ženskim udruženjima, odnosno svima koji žele da informisano kreiraju programe za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti. Interesovanje Uprave za rodnu ravnopravnost za perspektivu javnog mnjenja Srbije o rodnoj ravnopravnosti ukazuje na to da ovo pitanje konač- no dolazi„na vrh“ političke agende. Stoga bi se moglo očekivati da ova tema postane još vidljivija u dominantnom političkom diskursu u procesu pridru- živanja Evropskoj uniji. Utoliko je važno razumeti poziciju građana, budući da njihove političke preferencije mogu posredno odrediti sudbinu strategija i programa u ovoj sferi. Drugi bitan razlog za istraživanje stavova građanki i građana o rodnoj ravnopravnosti jeste potreba za političkom legitimizacijom političkih rešenja za unapređivanje rodne ravnopravnosti. Uspešna implementacija planova podrazumeva odgovarajuće usaglašavanje politike „za“ građanke i građane sa perspektivom„odozdo“. Dosadašnja istraživanja javnog mnjenja u Srbiji ispitivala su razne aspekte rodnih odnosa: sociodemografske razlike muškaraca i žena prema različi- tim kriterijumima (zdravlje, ekonomski položaj, participacija u politici), zatim stavove o diskriminaciji raznih marginalizovanih grupa u društvu (uključujući žene), kao i stavove o rodnim ulogama, stereotipima i modelima ponašanja. Javnopolitička istraživanja su ispitivala uže probleme politike rodne ravnopravnosti: specifične probleme određenih kategorija žena, odnosno mikro institucionalna okruženja. Istraživanje Instituta društvenih nauka (CPIJM) predstavlja prvo sveobuhvatno istraživanje o stavovima građanki i građana o mnogim dimenzijama rodne ravnopravnosti - kao društvenom fenomenu, vrednosnoj orijentaciji i političkom pitanju. Istraživanje čiji su rezultati ovde objavljeni sprovedeno je oktobra 2010. godine na reprezentativnom uzorku 1204 građanki i građana Srbije (bez Kosova) starijih od 15 godina. U istraživanju su ispitivani stavovi o raznim modalitetima ispoljavanja rodnih odnosa (vaspitanje, porodica, obrazovanje, ekonomija, politika, mediji), iskustvo diskriminacije zasnovane na pripadnosti određenom polu, percepcija diskriminacije na osnovu polne pripadnosti u širem društvenom okviru, stavovi prema aktuelnim javnopolitičkim merama, prioritetima i preferencijama u politici rodne ravnopravnosti. U skladu sa početnom namerom da se istraži javnomnjenjska pozicija u odnosu na stanje i politiku rodne ravnopravnosti, ova studija se sastoji od dva segmenta. Prvi deo istraživanja razmatra percepciju, iskustvo i uverenja koja određuju razne aspekte rodne ravnopravnosti. Drugi deo studije bavi se pozicijom javnog mnjenja o politici unapređivanja rodne ravnopravnosti. Na ovaj način smo nameravali da povežemo razumevanje aktuelnog stanja rodne ravnopravnosti i politički stav građanki i građana o tome šta treba učiniti u odnosu na te manifestacije rodnih odnosa u društvu. Time se pove- zuje saznajna, istraživačka funkcija ovog istraživanja sa praktičnom svrhom primene u definisanju javne politike rodne ravnopravnosti. Javno mnjenje Srbije još uvek nije dovoljno senzibilisano za problema- tiku rodne ravnopravnosti. Ipak, rezultati istraživanja pokazuju da građan- ska svest o rodnoj ravnopravnosti nije mnogo različita od pozicije građanki i građana Evropske unije. To je posebno relevantno ako se ima u vidu da je sadašnja javnomnjenjska pozicija o rodnoj ravnopravnosti zapravo u formi „latencije“ - pretpostavljamo da su ispitanice i ispitanici verovatno prvi put definisali svoje opredeljenje o mnogim političkim merama u toku samog istraživanja. Pa ipak, terenski podaci pokazuju da su ljudi vrlo zaintereso- vani za problem, kao i da su rado iznosili svoje mišljenje o većini pitanja u vezi sa rodnom ravnopravnošću. To bi se moglo tumačiti kao trajni trend prihvatanja savremenog koncepta rodne ravnopravnosti, što svakako povećava šanse da će rodna ravnopravnost u doglednoj budućnosti postati opšteprihvaćeni politički standard u Srbiji. Rezultati istraživanja pokazuju da institucionalizacija rodne ravnopravnosti postaje istinska unutrašnja potreba našeg društva. Stoga se nadamo da će u narednom periodu biti organizovana slična periodična istraživanja, radi boljeg razumevanja svih važnih determinanti transformacije pozicije javnog mnjenja u odnosu na različite aspekte rodne ravnopravnosti u Srbiji.

Actions (login required)

View Item