Globalizacija i akademska mobilnost

Vasojević, Nena A. (2022) Globalizacija i akademska mobilnost. In: Tri decenije tanzicie u Srbiji - sociološka i antropološka perspektiva. Institut društvenih nauka, Beograd, pp. 34-35. ISBN 978-86-7093-253-1

Text Tri-decenije-tranzicije-u-Srbiji-Knjiga-sazetaka.pdf - Published Version Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (727kB)

Abstract

Pitanje globalizacije veoma je složeno, pogotovo u onoj sferi koja se odnosi na njenu obrazovnu dimenziju. Ne postoji opšteprihvaćeno razumevanje globalizacije, postignut je priličan stepen saglasnosti oko toga da se može govoriti o njenim različitim dimenzijama (Spasenović 2019). Stav prema kojem je znanje osnovni resurs u globalnoj ekonomiji postao je opšteprihvaćen 60-ih godina XX veka na evropskim univerzitetima, a posebno je jačao 80-ih godina prošlog veka (Jovanović-Kranjec, 2013) kada i obrazovanje počinje da privlači pažnju različitih međunarodnih tela i organizacija. Širenje modela obrazovanja i usklađivanje nacionalnih obrazovnih politika sa globalno uspostavljenim trendovima razvoja postalo je realnost za većinu zemalja sveta (Spasenović, 2019), pa i za Srbiju. Poslednjih decenija snažan uticaj na transformaciju visokoobrazovnog sistema i unapređenje kvaliteta (visokog) obrazovanja ima Bolonjska deklaracija. Ona je imala za cilj da, u periodu svog postojanja, obezbedi promene na nivou visokog obrazovanja u Evropi, koje se ogledaju u kreiranju evropskog prostora visokog obrazovanja, ali i povećanoj mobilnosti studenata i (van)nastavnog osoblja kroz Evropu, čime se omogućava evropskim univerzitetima da budu privlačniji internacionalnim studentima (Radišić i dr., 2010). Jedan od najvažnijih trendova u oblasti visokog obrazovanja je internacionalizacija, a ključni aspekt internacionalizacije je akademska mobilnost (Marković, 2014). Svrha mobilnosti je da se studentima i nastavnom osoblju omogući iskustvo studiranja ili rada u drugačijem akademskom okruženju, ali i učestvovanje u vanakademskim aktivnostima, kako bi, po povratku u matičnu zemlju, doprineli unapređenju sistema. S druge strane, politike visokoškolskih ustanova usmerene su na povećanje broja kredita koje su studenti stekli u inostranstvu. Dakle, analiza procesa internacionalizacije i faktora koji vuku i guraju studente u stranu zemlju da završe svoje visoko obrazovanje, važne su karakteristike akademskih institucija. Mobilnost studenata jedan je od prioriteta EU u oblasti obrazovne politike i to se najbolje očitava kroz finansijska sredstva investirana u programe mobilnosti (European Commission, 2020). U prvom ciklusu, Erazmus program je podržalo 3,3 miliona studenata i 470.000 članova osoblja od njegovog pokretanja. Novi Erazmus program za period 2014–2020, takozvani Erazmus+, nasledio je sva tri programa za obrazovanje u kojima je Srbija do sada učestvovala – Tempus, Erazmus Mundus i Program za celoživotno učenje. U okviru ovog ciklusa, na Beogradskom univerzitetu boravila su 522 strana studenta, dok je stipendiju za boravak i usavršavanje na inostranim fakultetima koristilo 1.584 domaćih studenata. U istom periodu 472 inostrana nastavnika boravila su na fakultetima BU, a 726 domaćih nastavnika boravilo je u inostranstvu. Takođe, sredstva su koristili i istraživači sa instituta, ali i vannastavno osoblje članice BU i to: 127 inostranih stručnjaka iz ove kategorije boravilo je u Srbiji, dok je u inostranstvu bio 371 domaći stručnjak. Moguće je uočiti pozitivan trend u pogledu odlazećih studenata i (van)nastavnog kadra, dok kod podataka o dolazećim studentima i stručnjacima varijacije su vidljivije. Potrebno je sagledati podatke za sve Univerzitete u Srbiji kako bi se dobili jasniji rezultati u smislu varijacije dolaznih i odlazećih visokoobrazovanih lica. Takođe, dubljom analizom treba utvrditi koje zemlje se klasifikuju kao dobri izvoznici ili dobri uvoznici u autoritetnoj internacionalnoj mreži i na kojoj poziciji se nalazi Srbija u odnosu na druge Evropske zemlje.

Actions (login required)

View Item