Disjunktura, liminalnost i agensnost u istraživanjima tranzicije

Ignjatović, Suzana (2022) Disjunktura, liminalnost i agensnost u istraživanjima tranzicije. In: Tri decenije tranzicije u Srbiji - sociološka i Antropološka perspektiva. Institut društvenih nauka, Beograd, pp. 18-19. ISBN 978-86-7093-253-1

Text Tri-decenije-tranzicije-u-Srbiji-Knjiga-sazetaka.pdf - Published Version Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (727kB)

Abstract

U ovom radu posmatramo društvenu tranziciju kao disjunkturu, kao antropološku kategoriju prekida, prelaza iz jednog stanja u drugo. Ispitujemo kako se menjalo razumevanje tranzicije kao disjunkture u akademskom diskursu od devedesetih godina do danas. U ranim istraživanjima tokom devedesetih, sociolozi polaze od „linearne disjunkture”, po modelu tranzitološkog pristupa. Od procesa tranzicije očekuje se da ima početak i kraj. Koriste se termini „zamrznuta“, „zaključana“ i „blokirana“ tranzicija kojima se opisuju dešavanja tokom 90-ih godina XX veka kao devijantne disjunkture. U većini javnih i akademskih narativa, tranzicija je podrazumevala jasan pravac i prekretnice (vladavina prava, itd.). Drugi skript je „liminalna disjunktura”. Suočen sa sve većim dokazima o „devijacijama“ i „kreativnim improvizacijama“, koncept „tranzicije“ je u akademskim diskusijama zamenjen sa „transformacijom“. Pažnja je usmerena na aktere, uvodeći paradigmu „gubitnika i dobitnika” tranzicije. Treća, „šematska disjunktura”, oslanja se na koncept reformi usmerenih pridruživanjem EU. Ova poslednja disjunktura mrežna je, paralelna, sveobuhvatna i sinhronizovana, uprkos složenim unutrašnjim strukturalnim razlikama u društvu, što je stvorilo formalizam kao neželjenu posledicu.

Actions (login required)

View Item