Ubrzanje istorije i nastavak „dugog“ 20. veka

Cvetićanin, Neven (2017) Ubrzanje istorije i nastavak „dugog“ 20. veka. In: „Ukalupljivanje“ ili prekoračenje granica : društvene nauke u savremenom dobu. Institut društvenih nauka, Beograd, pp. 239-263. ISBN 978-86-7093-196-1

Text NCvetićanin_Ukalupljivanje.pdf - Published Version Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (339kB)

Abstract

Rad analizira ubrzanje istorije kojem nesumnjivo prisustvujemo u našem vremenu, a koje je vidljivo u nizu događaja i kriza koje obeležavaju svet u kojem živimo, a koji se u ovako značajnom intenzitetu i frekventnosti nisu dešavali još od vremena završetka Drugog svetskog rata. Razmatrajući ove događaje i krize rad polemiše sa tezama teoretičara poput teze istoričara Hobsbauma da se „kratki“ dvadeseti vek koji je trajao od Prvog svetskog rata „kao doba ekstrema“ završio sa padom komunizma i Berlinskog zida nekon čega smo ušli u 21. vek. Nasuprot ovoj tezi kao i nasuprot poznatim tezama o „kraju istorije“, rad iznosi tezu da „politički“ još uvek živimo u 20. veku, budući da u našem vremenu postoje slične napetosti između velikih sila koje su obeležile i 20. vek i koje uopšte obeležavaju moderni svet od Vestfalskog mira u 17. veku naovamo. Ovu generalnu tezu rad obrazlaže posmatrajući u najosnovnijim crtama dijalektiku moderne evropske i svetske istorije, zaključujući da ne samo da „politički“ još uvek živimo u „dugom“ 20. veku već još uvek živimo i u „najdužem“ Vestfalskom klasičnom modernom veku koji od Vestfalskog mira naovamo neprekidno traje tri i po stoleća u uvek istim dijalektičkim protivrečnostima svetske politike. Ovom činjenicom se može obrazložiti i ubrzanje istorije kojem prisustvujemo u našim danima. Rad u jednom svom segmentu razmatra i zadatak društvenih nauka u vremenima takozvanog ubrzanja istorije poput našeg, te zaključuje da su društvene nauke upravo u ovakvim vremenima ako žele da se potvrde kao nauke u obavezi da ponude analitičku objektivnost i teorijsku kreativnost, kako bi uopšte opravdale smisao svog postojanja i daljih materijalnih ulaganja u svoj razvoj.

Actions (login required)

View Item