Међународно образовање и дипломатија: Школовање српских студената стипендиста у иностранству у 21. веку

Vasojević, Nena A. (2024) Међународно образовање и дипломатија: Школовање српских студената стипендиста у иностранству у 21. веку. Српска политичка мисао, 84 (2). pp. 127-154. ISSN 0354-5989

Text 1840-200-PB.pdf - Published Version Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (9MB)

Abstract

Школовање студената (стипендиста) у иностранству кроз српску историју је замишљено као кључни фактор који доприноси разво-ју земље порекла након завршетка школовања. Сходно потребама друштва, креатори образовних политика у земљи порекла доносили су прописе и мере које су подстицале српске студенте да се школују у иностранству, али и да се после школовања врате у матичну зе-мљу како би својим знањем и контактима допринели друштвеном, економском, научном и културном развоју Србије. Ова традиција је кроз српску историју одржана, па и данас имамо Владине сти-пендисте који се школују на престижним универзитетима у свету. Како је ова тема недовољно истражена и мало заступљена у науч-ним круговима у Србији, добили смо подстрек за ово истраживање. Анализа садржаја доступних докумената, правилника, омогућава да сагледамо начин школовања српских стипендиста у иностран-ству у 21. веку. Са друге стране, добијени подаци од представника „Фонда за младе таленте Републике Србије-Доситеја“ омогућавају * Имејл-адреса: nvasojevic@idn.org.rs.** Овај рад је написан у оквиру Програма истраживања Института друштве-них наука за 2024. годину уз подршку Министарства науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије. Ово истраживање је подржао Фонд за науку Републике Србије, 1434, IS-MIGaIN. СПМ број 2/2024, година XXXI, свеска 84 стр. 127-154128да статистички сагледамо податке који се односе на српске студен-те стипендисте који су се школовали у иностранству у периоду од 2008-2022. године. На основу добијених података може се стећи слика о профилу студената – стипендиста Владе РС „Фонда Доси-теја” који се школују у иностранству данас. Овај рад даје и теориј-ски допринос истраживањима која анализирају значај међународне мобилности и меке дипломатије. Закључак истраживања јесте да иако је повратак у матичну земљу (Србију) (пред)услов за добија-ње Владине стипендије, добијени подаци указују да, за разлику од раније праксе током 19. и 20. века када су се српски студенти вра-ћали у матицу, данас имамо скроз другачију праксу.Кључне речи: међународно образовање, школовање стипендиста, миграција, академска мобилностУВОДСврха овог рада је да на основу историјских извора, доступ-них правних докумената и доступних статистичких података при-кажемо данашњи модел школовања српских студената стипендиста у иностранству у оквиру Фонда за младе таленте Републике Србије – „Доситеја”, као и да стекнемо слику о данашњем профилу српског студента – стипендисте који се школује у иностранству. Полазимо од теоријских оквира који наглашавају пораст међународног обра-зовања и експанзију глобалних миграција током 21. века. Овако стање доводи до пораста теоријских и емпиријских истраживања и повећања радова из области међународног образовања, меке ди-пломатије, школовања стипендиста у иностранству, и сл. Аутори (Jing et al. 2020) истичу да се пораст теоријских радова из ове обла-сти уочава током 2000-их године и то највише у Аустралији, Ве-ликој Британији и САД где имамо највећи пријем међународних студента. Такође, поред пораста броја радова уочавају се и бројни термини који описују феномен школовања студената у иностран-ству, укључујући „међународно школовање”, „учење у иностран-ству”, „академску мобилност”, „студирање у иностранству”, „раз-мену” и тако даље. У Србији се, на пример, дуго користио тради-ционални израз „државни питомци”, „благодејанци” (Trgovčević 2003; Perišić 2012) и то за оне студенте који су бирани од стране

Actions (login required)

View Item