Mentus, Vladimir (2024) Партиципативни процеси у Србији – рефлексије учесница/ка. In: Оснаживање партиципације у култури и архитектури: активирање јавних ресурса за и са заједницом: EPICA - Финална научна конференција. Факултет за спорт и психологију, Novi Sad, p. 5. ISBN 978-86-85871-53-5
Text
knjiga-apstrakata (1).pdf - Published Version Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (164kB) |
Abstract
Циљ је представљање резултата квантитативног истраживања о субјективној димензији учешћа у партиципативним процесима у Србији. Конкретније, истраживање се тиче опажања ефеката партиципативних процеса, опажања њихових ограничења, разлога прекида рада на партиципативим процесима, и коначно, позитивних и негативних искустава учешћа у овим процесима. Испитанице/и су регрутовани путем имејла и snowball узорковањем и самостално су попуњавале/и упитник онлајн путем – њих укупно 212 широм земље. Резултати указују да су испитанице/и релативно задовољне/и ефектима партиципативних процеса. Као најчешћа ограничења учешћа, међутим, наводе се несарадљивост јавних институција, мањак финансијских средстава, недостатак мотивације и воље за учешћем међу грађанима, као и мањак људи. Разлози прекида даљег рада на неком процесу су најчешће пад мотивације и интересовања учесника/ца, финансијски проблеми, нереалистична очекивања, проблеми у поверењу и мањак транспарентности у одлучивању. Од негативних искустава предњаче свест о неравноправности приликом доношења одлука, и процена да су позитивни исходи процеса били краткотрајни. Са друге стране, многа позитивна искуства су релативно високо оцењена и у глобалу превладавају над негативним. Овде првенствено спадају искази да су се кроз партиципативан процес стекла нова знања и вештине, и да су новнонастали културни садржаји били достпуни свима. Подаци су указали и на још неке караткеристике партиципативних процеса. Локална заједница се убедљиво најчешће помиње као објекат којем су примарно намењени партиципативни процеси у Србији, затим, деца и млади, као и јавне институције и доносиоци одлука. Кључни донатори за активности су, према испитаницама/цима, међународне институције и фондације, као и државне институције. Коначно, подаци такође указују на генерално одсуство личне сарадње организаторки/а партиципативних процеса са осталим учесницама/има.
Item Type: | Book Section |
---|---|
Uncontrolled Keywords: | партиципативни процеси, ставови учесника/ца, квантитативно истраживање, Србија |
Institutional centre: | Centre for sociological research and anthropological research |
Depositing User: | D. Arsenijević |
Date Deposited: | 16 Dec 2024 09:47 |
Last Modified: | 16 Dec 2024 09:47 |
URI: | http://iriss.idn.org.rs/id/eprint/2520 |
Actions (login required)
View Item |