Људски капитал у 21. веку –Да ли је утицај старења становништва прецењен?

Nikitović, Vladimir (2024) Људски капитал у 21. веку –Да ли је утицај старења становништва прецењен? In: Будућност старења. Зборник радова са научног скупа одржаног1. и 2. децембра 2022. године; Научни скупови САНУ, књ. 232, Председништво, књ. 24. SANU, Beograd, pp. 79-92. ISBN 978-86-6184-038-8

Text 05 V Nikitović__Buducnost starenja KB.pdf - Published Version Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (552kB)

Abstract

Очекивани будући економски притисак услед старења становништва у великој мери зависи од перспективе и узетих показатеља. Уместо грубе претпоставке да су сви старији од 65 година економски терет за друштво, која тиме занемарује тренд пораста очекиваног животног века, бољег здравља и образовног нивоа становништва, а да сви млађи од те границе подједнако доприносе економији земље, размотрили смо показатеље који узимају у обзир стварно учешће у радној снази показујући да велики део пораста зависности од којег се страхује у наредним деценијама уопште не мора да се оствари. Оптимистични сценарио дугорочног достизања актуелног шведског обрасца активности становништва сугерише да може доћи и до смањења демографског оптерећења зависности, потпуно супротно раширеној бојазни од старења становништва, чак и у државама демографског профила Србије. Актуелне глобалне кризе упозоравају да очекивани тренд развоја људског капитала у 21. веку може наићи на бројна ограничења. Само што је закорачила у групу земаља са веома високим људским развојем, Србија је из ње испала под утицајем пандемије, док се јаз између јединог метрополитанског подручја и остатка државе, нарочито у погледу образовне и економске димензије људског развоја, додатно продубио. Тиме је потреба за јавним политикама које експлицитно уважавају овај изазов још израженија.

Actions (login required)

View Item