Dva primera upotrebe teorije grafova u društvenim naukama: analiza interakcija na Tviteru tokom izbora 2016. u Srbiji i analiza GivingBalkans podataka o filantropiji na Zapadnom Balkanu

Galjak, Marko (2020) Dva primera upotrebe teorije grafova u društvenim naukama: analiza interakcija na Tviteru tokom izbora 2016. u Srbiji i analiza GivingBalkans podataka o filantropiji na Zapadnom Balkanu. In: Promišljanja aktuelnih društvenih izazova : regionalni i globalni kontekst. Edicija Zbornici . Institut društvenih nauka, Beograd, pp. 232-251. ISBN 978-86-7093-238-8

Text MGaljak_Promišljanja_aktuelnih_društvenih_izazova.pdf - Published Version Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (1MB)

Abstract

Teorije grafova i analiza društvenih mreža se sve češće koristi u različitim naukama za analizu i vizuelizaciju podataka. Prebacivanjem fokusa sa entiteta na veze koje entiteti imaju među sobom nudi potpuno novu dimenziju za istraživanje, a ta dimenzija se često previđa. Izlažu se dva primera primene teorija grafova. U prvom se analizira interakcija političara na Tviteru u Srbiji tokom parlamentarnih izbora 2016. godine. Tviter je izabran kao onlajn društvena mreža koja zauzima posebno mesto u javnom diskursu i zbog transparentnosti gotovo svih interakcija. Konkretno, mrežna analiza nudi nove uvide koji se ne mogu dobiti analizom sadržaja ili primenom konvencionalnih pokazatelja karakterističnih za društvenu mrežu Tviter, npr. broj pratilaca i ritvitova. Saznanja dobijena ovom analizom mogu biti od praktične koristi političkim akterima, kako bi otkrili nedostatke dosadašnje komunikacije na Tviteru i eventualno je popravili, ali i naučnoj i široj javnosti. Drugi primer se odnosi na podatke o filantorpiji. Fondacija Katalist iz Beograda sakuplja podatke o lokalnoj filantropiji na Zapadnom Balkanu. Njihova baza podataka GivingBalkans sadrži informacije o tome ko, kome i šta donira u državama Zapadnog Balkana. Takvi relacioni podaci se mogu apstrahovati kao grafovi i na taj način se dobija mnogo jasnija slika o filantropskom pejzažu nego što bi to bio slučaj sa konvencionalnom analizom.

Actions (login required)

View Item