Kultura aktivnog starenja

Rašević, Mirjana (2015) Kultura aktivnog starenja. In: Globalizacija i kultura. Centar za ekonomska istraživanja Instituta društvenih nauka, Beograd, pp. 95-101. ISBN 978-86-7093-157-2

Text MRasevic_Kultura_aktivnog_starenja.pdf - Published Version Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (101kB)

Abstract

Procenjuje se da je 604 miliona svetske populacije staro 65 i više godina. U demografski najstarijim zemljama udeo starih lica se kreće oko 20 procenata. Mada je starenje stanovništva pozitivno, jer je posledica rađanja željene dece i eliminacije ranog umiranja, brzina i intenzitet širenja ovog fenomena predstavljaju ozbiljan izazov. Pogotovo što je realno da će se u neposrednoj budućosti značajno povećati i broj i udeo starih lica. Fenomen populacionog starenja predstavlja ozbiljan izazov pre svega zbog makro posledica različite prirode. No, mnogi izazovi se postavljaju i pred pojedinca u uslovima sve dužeg življenja. Aktivno starenje je, čini se, do sada najbolji odgovor na ove izazove. Više od deset godina po promovisanju aktivnog starenja od strane Svetske zdravstvene organizacije može se konstatovati da postoji mnogo prostora za delovanje na njegovoj realizaciji na svim nivoima: vlada, lokalnih samouprava, ekspertske zajednice, civilnog društva, medija i samih starijih. I to za delovanje na osnovu primera dobre prakse, ali i paralelnog forsiranja socijalne inovacije u ovoj sferi. Uspešna realizacija koncepta aktivnog starenja pretpostavlja i prevazilaženje mnogobrojnih stereotipa, predrasuda i nerazumevanja vezanih za starenje i starost. Dodatno je važno promovisati uvažavanje različitih potreba među različitim generacijama kao i intergeneracijsku solidarnost i transfer. Bitna je i evaluacija sprovođenja programa i akcija vezanih za koncept aktivnog starenja na svim nivoima primenom međunarodnih indikatora.

Actions (login required)

View Item