Zaštita mentalnog zdravlja na mestima rada – ka normiranju psihosocijalnih rizika

Zlatanović, Sanja (2024) Zaštita mentalnog zdravlja na mestima rada – ka normiranju psihosocijalnih rizika. In: Aktuelnosti medicinskog prava – teorija, praksa i zakonodavstvo 5. Institut društvenih nauka, Beograd, pp. 34-35. ISBN 978-86-905844-1-3

Text AKTUELNOSTI-MEDICINSKOG-PRAVA-april-latinica-za-internet-2024 (1).pdf - Published Version Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (20MB)

Abstract

U oblasti zaštite zdravlja i bezbednosti na radu u postpandemijskom periodu, a naročito u kontekstu digitalne i zelene tranzicije, kako s aspekta kreiranja i vođenja javnih politika, tako i zakonodavnih intervencija, sve više se ukazuje na važnost adresiranja pitanja zaštite mentalnog zdravlja i osiguranja mentalne dobrobiti radno angažovanih lica. Za razliku od ranijeg, tradicionalnog fokusa na prevenciju oboljenja i povreda u domenu zaštite fizičkog integriteta i fizičkog zdravlja uopšte, danas dominira stanovište o neophodnosti „jednake brige“, te osiguranja delotvorne zaštite i mentalnog zdravlja na radu, a sve u uslovima promena u organizaciji i mestima rada nastalih razvojem informacionih i komunikacionih tehnologija. S tim u vezi, na nivou Evropske unije 2022. godine je usvojena Rezolucija Evropskog parlamenta o novim psihosocijalnim rizicima (2022/C 347/10) sa inicijativom Komisiji za donošenje posebne direktive o psihosocijalnim rizicimai dobrobiti na radu. Cilj je diferenciranje pojma psihosocijalnih rizika od pojma mentalnog zdravlja, zatim bliže referisanje na psihosocijalne rizike i utvrđivanje pojedinačnih specifičnosti, normiranje novih psihosocijalnih rizika vezanih za oblike rada na daljinu i trenda digitalizacije radnih mesta, kao i priznavanje prava na digitalnu nedostupnost u oblasti rada. Primenom teorijskopravnog, normativnog i komparativnog metoda, u radu se sagledava značaj identifikovanja, normiranja i primene posebnih, dodatnih mehanizama za zaštitu mentalnog zdravlja na mestima rada. Ovo, naročito, u okolnostima sve češćih akademskih rasprava i stručnih debata o potrebi redefinisanja tradicionalnih radnopravnh instituta s aspekta promena u svetu rada. Jasna identifikacija pojma psihosocijalnih rizika u radnom zakonodavstvu, utvrđivanje novih javnopolitičkih mehanizama, odnosno prava u okviru tradicionalno definisanog korpusa radnih i socijalnih prava poput prava na digitalnu nedostupnost, te uključivanje sindroma sagorevanja na radu u sistem profesionalnih oboljenja, kao i unošenje bližih odredbi o modelu procene i upravljanja novim (digitalnim) psihosocijalnim rizicima na radu na nivou poslodavaca jesu sve legislativni izazovi savremenog prava, koji zahtevaju posebnu analizu i kritičku raspravu. Na primeru zakonodavnih rešenja Nemačke i Španije u radu se ukazuje na izazove regulisanja psihosocijalnih rizika i zaštite mentalnog zdravlja u domaćim okvirima, kao i o potrebi njihovog bližeg normiranja de lege ferenda

Actions (login required)

View Item