Популациона динамика у Републици Србији у међупописном периоду 2011‒2022

Marinković, Ivan (2025) Популациона динамика у Републици Србији у међупописном периоду 2011‒2022. In: Становништво Србије : динамика и структуре. Republički zavod za statistiku, Beograd, pp. 11-27. ISBN 978-86-6161-273-2

Text 2025_Marinkovic_Pop_poglavljeRZSstudija.pdf - Published Version Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (2MB)

Abstract

Глобални трендови раста становништва се приметно успоравају (UN, 2022), док је у одређеном броју европских земаља пад броја становника уобичајена појава (Eurostat, 2023а). Процес успоравања, па чак и заустављања раста популације, представља природан и очекиван ток (Lutz, Sanderson & Scherbov, 2001). Поједине земље, као што су Бугарска, Румунија, Мађарска, Литванија и Летонија, већ су ушле у четврту деценију континуираног смањења популације. Негативни природни прираштај (више умрлих него рођених на годишњем нивоу) становника источног и југоисточног дела Европе, још почетком 1990-их, условљава неповољну популациону динамику. Истовремено, присутна висока емиграција доприноси да сада, у трећој деценији 21. века, ниједна суседна држава Републике Србије не бележи раст популације. Те земље се карактеришу ниским стопама фертилитета, типичним за високоразвијене државе, уз истовремено изражену емиграцију, која је често обележје мање развијених или средње развијених држава (Lutz & Gailey, 2020). Европска унија је 2022. године забележила пораст становништва, али искључиво захваљујући позитивном миграционом салду, будући да је природни прираштај б ио н егативан. У купно, б рој у мрлих премашио ј е б рој ж иворођених з а 1 ,3 м илиона (Eurostat, 2023b). Од 35 земаља (ЕУ 27, Норвешка, Швајцарска, Исланд и државе тзв. „Западног Балкана“), 25 је имало негативан природни прираштај, укључујући ЕУ као целину, док је у 12 земаља забележен пад броја становника (Eurostat, 2023а).

Actions (login required)

View Item