Право на здраву животну средину и право на живот и здравље – савремена правна пракса

Stjelja, Ivana (2025) Право на здраву животну средину и право на живот и здравље – савремена правна пракса. In: Округли сто Актуелности медицинског права: теорија, пракса и законодавство: књига сажетака. Институт друштвених наука, Београд и Адвокатска комора Војводине Гласник АКВ, Нови Сад, Београд, Нови Сад, pp. 17-18. ISBN 978-86-905844-3-7

Text 3. пдф Stjelja Актуелности медицинског права 2025.pdf - Published Version Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (11MB)

Abstract

Често се дешава да се они који су погођени загађењем животне средине суочавају с бројним препрекама уколико желе да заштите сво- ја права. Питање које се у судској пракси неретко отвара је и проблем доказивања узрочне везе између изложености загађењу и последица по живот и здравље. Пресуда Европског суда за људска права у случају Cannavacciuolo and Others v. Italy из 2025. године доноси нове стандар- де који се односе на заштиту права на живот (чл. 2. ЕКЉП) у контексту здраве животне средине. Суд је у овом случају сматрао да није потребно нити прикладно од подносилаца представке захтевати да докажу посто- јање јасне узрочне везе између изложености одређеној врсти загађења или штетној супстанци, са једне, и појаве одређене болести опасне по живот или смртног исхода, са друге стране. Суд је, дакле, експлицитноодбацио потребу да се докаже изложеност загађењу или узрочна веза између загађења и здравствених проблема подносилаца представке. Суд је одступио од своје раније праксе и уважио је само постојање стварног и непосредног ризика по живот. Овај приступ у значајној мери умањује терет доказивања који је на подносиоцу представке и јача одговорност државе за заштиту живота и здравља грађана од ризика загађења. Такође, Резолуција 48/13 о људском праву на чисту, здраву и одр- живу животну средину, која је усвојена 2021. у оквиру Савета за људска права УН, значајна је јер је њоме право на животну средину коначно експлицитно препознато као универзално људско право. Она утврђује и да одрживи развој и заштита животне средине доприносе уживању нај- вишег могућег стандарда физичког и менталног здравља људи. Дакле, новији прописи и пракса указују на све јасније и експлицитније препо- знавање нераскидиве везе између заштите животне средине и основних људских права на међународном нивоу, посебно права на заштиту жи- вота и здравља, и постављању чвршће основе за будућу судску праксу и одговорност држава у овој области.

Actions (login required)

View Item