Kantov retributivizam i smrtna kazna

Budić, Marina (2017) Kantov retributivizam i smrtna kazna. Theoria: časopis Filozofskog društva Srbije, 60 (3). pp. 130-154. ISSN 0351-2274(print); 2406-081X(online)

Text MBudic_Theoria.pdf - Published Version Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (371kB)

Abstract

Rad se bavi Kantovim shvatanjem kažnjavanja uopšte, kao i jednim specifičnim oblikom kazne, naime, smrtnom kaznom. U prvom delu rada razmatraju se Kantovi stavovi o kažnjavanju i ispituje u kojoj su meri oni retributivne prirode. Prema Kantovom gledištu, prestupnika treba kazniti isključivo zbog toga što je počinio prestup (retribucija), i proporcionalno prestupu (ius talionis). U literaturi su se nedavno pojavile interpretacije koje ukazuju na to da Kantova teorija kazne nije sasvim retributivna, već pre kombinovana, tako da sadrži elemente i retribucije i zastrašivanja. Ukoliko jasno razgraničimo cilj, opravdanje i meru kažnjavanja, svrhu i opravdanje formiranja države (time i institucije kažnjavanja), uvidećemo da ove interpretacije nisu ispravne. U radu se pokazuje da kod Kanta retribucija određuje i cilj i opravdanje kažnjavanja, da su razlog i opravdanje države (i kažnjavanja) postizanje pravde, odnosno očuvanje individualnih sloboda građana u jedakoj meri, dok se kontrola zločina treba shvatiti kao realizacija ovog cilja. Takođe, potrebno je imati u vidu distinkciju između činjeničkog i normativnog nivoa – Kant tvrdi da osobu treba kazniti isključivo zbog toga što je počinila prestup, iako njeno kažnjavanje istovremeno zastrašuje,odnosno odvraća od prestupa druge građane, što je činjenička tvrdnja. Teorija kažnjavanja propisuje cilj i opravdanje kažnjavanja, što spada u normativni domen, a kod Kanta je ono temeljno retributivno. Takođe, potrebno je uzeti u obzir još jednu distinkciju koju Kant uvodi, a to je distinkcija između noumenalne i fenomenalne sfere postojanja. Pravda je noumen ili ideja, ono čemu država teži, dok se ona realizuje i postaje fenomen ili pojava kada država primeni zakone i kazne u određenoj društvenoj zajednici. Zastrašivanje ili kontrola zločina deo je ostvarenja pravde u empirijskom svetu. Drugi deo rada bavi se Kantovim afirmisanjem smrtne kazne, prigovorima na ovo afirmisanje, i najzad, predlaže se alternativa ovoj kazni. Alternativa smrtnoj kazni proističe iz nekoherentnosti u primeni principa ius talionis. To bi mogao biti jedan kantovski pristup kažnjavanju. Doživotna zatvorska kazna izbegava prigovor iz nepovratnosti kažnjavanja (argument iz nepovratnosti smrtne kazne) i u skladu je sa osnovnim principima Kantove etike.

Actions (login required)

View Item