Romi u Republici Srbiji: izazovi diskriminacije

Bašić, Goran (2021) Romi u Republici Srbiji: izazovi diskriminacije. Minority Rights Group Europe (MRGE) / Evropska grupa za prava manjina,.

Text MRG_Rep_RomaSerb_SE_Mar21_E.pdf - Published Version Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (1MB)

Abstract

Pripadnicima romske zajednice u Republici Srbiji je 2002. godine priznat status nacionalne manjine na osnovu čega ostvaruju pravo na zaštitu nacionalnog, kulturnog i jezičkog identiteta. Zbog toga što je većina Roma dugotrajno izložena posledicama strukturnog siromaštva i diskriminacije, Vlada je usvojila Strategiju socijalnog uključivanja Roma i Romkinja do 2025. godine. U Strategiji je usvojeno da se u pet strateških oblasti (obrazovanje, zapošljavanje, stanovanje, socijalna i zdravstvena zaštita) na nacionalnom i lokalnom nivou sprovode politike čiji cilj je smanjenje siromaštva i eliminicaja diskriminacije Roma i Romkinja. Državna statistika i stručne organizacije ne prikupljaju etnički desegregerine podatke o položaju i ostvarivanju prava Roma i Romkinja, što otežava evaulaciju uspešnosti sprovedenih mera, planiranje novih mera i upravljanje Strategijom. Akcioni plan za sprovođenje Strategije je istekao 2018. godine, a novi nije usvojen. Prema izveštajima Zaštitnika građana iz 2013. i 2019. godine i rezultatima istraživanja „Socijalni odnosi između etničkih zajednica u Srbiji“ (Institut društvenih nauka, 2020), Romi i Romkinje nisu zadovoljni ostvarenim napretkom. U pomenutom istraživanju Instituta ispitanici romske nacionalnosti su ukazali na to da su se uslovi života poboljšali za njih 14,2%, za 25,3% poboljšanje je minimalno, a 54,8% njih nije osetilo boljitak. Na probleme u vezi sa ostvarivanjem strateških mera ukazali su i izveštaji i mišljenja Evropske komisije i stručnih tela Saveta Evrope (ACFCNM, ECRI). Diskriminacija prema Romima i Romkinjama je problem kojem institucije i javne politike posvećuju pažnju, ali rezultati borbe protiv diskriminacije i eliminisanja predrasuda prema Romima kao osnove diskriminatornog postupanja i ponašanja ukazuju na to da je potrebno energičnije jačati postojeće i graditi nove kapacitete u sveobuhvatnoj antidiskriminacionoj politici. Romi i Romkinje se sa diskriminacijom najčešće suočavaju u svakodnevnim kontaktima sa sugrađanima, na radnim mestima i dok obavljaju uobičajene dnevne poslove i radnje. Zapošljavanje, ostvarivanje prava na rad, socijanu i zdravstvenu zaštitu i na obrazovanje su društvene delatnosti u kojima su najčešće izloženi dikriminaciji. Prostorna segregacija i segregacija u obrazovanju, kao i govor mržnje su oblici diskriminacije koji, uprkos uspostavljenoj institucionalnoj zaštiti, otežavaju život i ostvarivanje prava Roma i Romkinja. Prema empirijskim podacima iz pomenutog istraživanja, pripadnici romske nacionalne manjine se u Srbiji najčešče suočavaju sa diskriminacijom na nacionalnoj osnovi. Više od deset puta takvu diskriminaciju je iskusilo 66% ispitanika i ispitanica romske nacionalnosti tokom života, a još 15,1% njih se sa diskriminacijom suočilo manje od deset puta. Diskriminaciju Romi i Romkinje prijavljuju retko jer nemaju poverenje u institucije i sistem zaštite od diskriminacije. Prema rezultatima pomenutog istraživanja, 71% građana i građanki romske nacionalnosti nije prijavilo diskriminaciju, a nadležni organi su posledice diskriminacije otklonili u 4% od 23% prijavljenih slučajeva diskriminatornog postupanja i ponašanja. Romi su sve bolje informisani o oblicima diskriminacije, institucijama i mehanizmima zaštite i načinima na koje mogu da je prijave, ali diskriminaciju često poistovećuju sa drugim radnjama i postupanjima koji su joj slični. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je osnovan 2010. godine i u svom radu posvećuje pažnju borbi protiv diskriminacije Roma i Romkinja. Međutim, prema mišljenjima građana i građanki romske nacionalnosti, stručnjaka i predstavnika organizacija civilnog društva (OCD), ta posvećenost bi trebalo da je intenzivnija, osmišljenija i da daje snažnije i delotvorne razultate koji menjaju svest javnosti i institucija o štetnosti diskriminacije. Ove primedbe su opravdane, ali trebalo bi imati u vidu i to da Poverenik nema ovlašćenje da pokrene postupak ukoliko nije primio pritužbu u skladu sa Zakonom, njegova mišljenja i preporuke nisu obavezujuće i da nema mogućnost da prati njihovo sprovođenje. Postoje i druge prepreke koje otežavaju pristup pravdi i osujećuju napore u vezi sa borbom protiv diskriminacije. Neke od tih prepreka proizilaze iz snažnih stereotipa koji postoje u javnosti prema Romima i Romkinjama. Druge prepreke su u vezi sa problemima uspostavljanja vladavine prava i jačanja pravne države, krizom parlamentarizma i pritiscima sa kojima se suočava pravosuđe, nedoslednim sprovođenjem politika multikulturalnosti i inkluzije i drugim. Postoje i prepreke borbi protiv diskriminacije Roma koje proizilaze iz niske javne kulture ljudskih prava i nedovoljne obučenosti zaposlenih u organima državne uprave i organima lokalnih vlasti o antidiskriminacionim politikama i postupanjima. Najzad, prepreke uspostavljanju ROMI U REPUBLICI SRBIJI: IZAZOVI DISKRIMINACIJE 3 efikasne antidiskriminacione politike su niz problema koji opterećuje funkcionisanje instituta besplatne pravne pomoći i koji otežavaju podršku lokalnih samouprava građanima u vezi sa ostvarivanjem i zaštitom ljudskih prava. Da bi se postojeće stanje unapredilo, odnosno da bi se uspostavio efikasan i delotvoran sistem institucionalne borbe protiv diskriminacije potrebna je sinergija ideja, politika, mera i aktivnosti koje kreiraju i sprovode međunarodne organizacije, država, lokalna samouprava, civilno društvo i mediji. Kako bi se uspostavio efikasan sistem socijalnog uključivanja i podstakle delotvorne i održive antidiskriminativne politike, u kojem svaki od pomenutih aktera odgovorno ostvaruje odgovarajuće uloge, potrebno je da se bez odlaganja, na osnovu činjenica (desegregiranih podataka), izvrši revizija Strategije socijalnog uključivanja Roma i Romkinja, donesu izmene Zakona o zabrani diskriminacije kojima se Povereniku za zaštitu ravnopravnosti omogućava da pokreće postupke za utvrđivanje diskriminacije, ostvaruje neposredan nadzor nad mišljenjima i preporukama koje izrekne i najzad, da se stvore uslovi za nesmetan pristup pravdi građanima i građankama romske nacionalnosti.

Actions (login required)

View Item