Декларација првог Свесрпског сабора – подривање или операционализација Дејтонског споразума?

Lazović, Danica (2025) Декларација првог Свесрпског сабора – подривање или операционализација Дејтонског споразума? In: Перспективе политичких наука у савременом друштву III. Институт за политичке студије, Београд, pp. 69-93. ISBN 978-86-7419-415-7

Text Лазовић 69-93.pdf - Published Version Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (902kB)

Abstract

Комплексност политичких односа Србије и Босне и Херцеговине постаје нарочито изражена у временима кризе у међународним односима и поретку. Уз подршку дела међународне заједнице дошло је до активирања спорних питања из прошлости, што је резултирало усвајањем Резолуције о Сребреници при Генералној Скупштини Уједињених нација. Актуализацијом ове теме у први план истакнута је проблематика босанскохерцеговачке консоцијативне демократије–њени етнички и религијски расцепи као и питање договора политичких елита. Реакција Србије уследила је кроз одржавање Свесрпског сабора у Београду, на коме је усвојена Декларација о заштити националних и политичких права и заједничкој будућности српског народа. Значајан део садржаја Декларације односи се на Босну и Херцеговину, кроз промоцију продубљивања сарадње са Републиком Српском. Аутор заснива истраживање на претпоставци да Декларација представља оквир за хармонизацију односа између Србије и Републике Српске, чиме се у дејтонским предвиђеним оквирима слаби политичко јединствои унутрашња кохезија у Босни и Херцеговини. Циљ аутора је да одговори на истраживачко питање: Да ли Декларација подрива дејтонски поредак БиХ или представља основ за операционализацију Дејтонским споразумом предвиђене могућности развитка посебних паралелних односа између Републике Србије и Републике Српске? Налази истраживања указују да одредбе Декларације правно гледано нису у супротности са Уставом БиХ, али производе последице које нарушавају договор елита као базичну претпоставку консоцијативне демократије, што проузрокује слабљење политичког јединства и кохезије на државном плану. У теоријском смислу, истраживање се ослања на Лајпхартов теоријски модел консоцијативне демократије. Истраживање је спроведено уз помоћ метода анализе дискурса и анализе садржаја.

Actions (login required)

View Item