Nužnost ekonomskog razvoja u svetlu duhovnih vrednosti: mogućnosti i izazovi

Vujović, Slavoljub and Stanić Jovanović, Sara and Šolević, Milorad (2026) Nužnost ekonomskog razvoja u svetlu duhovnih vrednosti: mogućnosti i izazovi. Religija i tolerancija, 2002 (45). pp. 83-97.

Text Religija_i_Tolerancija-2026.pdf - Published Version Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (4MB)

Abstract

Ozbiljan planetarni problem – socioekonomske nejednakosti, pitanje raspodele i preraspodele novostvorene vrednosti, prisutan je u ekonomiji od njenog nastanka dosežući velike razmere u 21. veku, posebno u razvijenim državama gde su svetski finansijski i politički centri moći. Pretpostavka je da će tema istraživanja pokrenuti važno i kompleksno pitanje odnosa materijalnog (ekonomskog razvoja) i nematerijalnog (duhovnih vrednosti), otvarajući prostor interdisciplinarnom pristupu: ekonomija, filozofija, sociologija, religija. Pitanje je, i kakav je uticaj na ovaj problem imao najveći (ili, jedan od najvećih) civilizacijskih iskoraka – susret Judeja i Jelina u antička vremena, u svetlu susreta teologije i filozofije. Direktna proporcija ekonomskih nejednakosti i kontrole kapitala od strane velikih korporacija, otvara pitanje: da li je tehničko-tehnološki progres ceo dvadeseti vek vodio ekonomskom napretku, ka opštem blagostanju, ili je vodio stvaranju nejednakosti? Praksa državu vidi kao krivca, u smislu da država ne funkcioniše kako treba, omogućavajući pojedincima da otimaju od drugih i prave enormna bogatstva. Da li zlo/upotreba države od strane korporacija otvara vrata teoriji Maltusa – potreba ratova i prirodnih katastrofa u interesu krupnog kapitala? Nejednakosti kao posledica korupcije, odnosno ne funkcionisanja države, su antipod potrebi i smernicama funkcionisanja države – pojašnjava Žan Žak Ruso! Duhovni razvoj, po učenju Ruske pravoslavne crkve (T. Ševkunov), kao osnovnu, polaznu vrednost ukupnog razvoja društva uzima dostojanstvo čoveka, kao vrednost preduslov svim ostalim vrednostima, što nije slučaj kod ekonomskog razvoja. Pad Berlinskog zida i duboki društveno-politički zaokreti Kine označili su definitivni odlazak u prošlost centralno planske privrede, širom otvrajući vrata „tržišnom galimatijasu“ u kojem ekonomija trijumfuje nad humanošću. Trijumfuje kapital nad radom!? Trijumfuju pojedinačni interesi nad opštim

Actions (login required)

View Item