Spoljnopolitički prioriteti Republike Srbije – (Ne)održivo balansiranje?

Mandić, Marko (2021) Spoljnopolitički prioriteti Republike Srbije – (Ne)održivo balansiranje? In: Predstave o Evropskoj uniji i Rusiji u javnosti Srbije : javno mnjenje Srbije 2018 – JMS 2018. Edicija Istraživanja . Institut društvenih nauka, Beograd, pp. 112-125. ISBN 978-86-7093-250-0

Text MMandic_Predstave o EU i Rusiji u javnosti Srbije.pdf - Published Version Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (273kB)

Abstract

U ovom radu autor analizira spoljnopolitičke prioritete Republike Srbije sa posebnim osvrtom na proces evrointegracija i bliske odnose sa Ruskom Federacijom oličene u strateškom partnerstvu između dve zemlje potpisanom 2013. godine. Autor u tekstu prikazuje spoljnopolitičko pozicioniranje Srbije od faze međunarodne izolacije (1992–2000) preko faze reintegracije i spoljnopolitičkog opredeljenja za evropski put države (2000–2008) do aktuelne faze koja predstavlja fokus istraživanja. Fokus istraživanja jeste deskripcija odnosa Republike Srbije sa Evropskom unijom i Ruskom Federacijom sa kritičkim osvrtom na to da li je politika balansiranja između ova dva aktera poznatija kao politika “sedenja na dve stolice” održiva. Republika Srbija je status kandidata za članstvo u EU dobila 2012. godine da bi pregovore o pristupanju započela 2014. godine. Paralelno sa početkom pregovora o pristupanju Republike Srbije EU dolazi do izbijanja Ukrajinske krize i aneksije Krima, što dovodi do zahlađenja odnosa na relaciji EU – Rusija i uvođenja sankcija Ruskoj Federaciji od strane EU. Bez obzira na zvaničnu opredeljenost Republike Srbije za evrointegracije, nedostatak koherentne i zvanično proklamovane spoljnopoliticke strategije, nerešen status Kosova, sporost unutrašnjih reformi, zastoj EU u politici proširenja uticali su na spoljnopolitičko pozicioniranje Republike Srbije ka sve intezivnijoj saradnji sa Ruskom Federacijom. Takva saradnja najvidljivija je u oblastima energetike, trgovine, vojne saradnje i oko statusa Kosova. Međutim, upravo ove oblasti mogu biti kamen spoticanja ako Republika Srbija nastoji da ostvari spoljnopolitički cilj punopravnog članstva u EU. Takođe, rad analizira i stavove građana prema odnosu Srbije sa EU i Rusijom.

Actions (login required)

View Item