Koncept ujedinjene Evrope - demografski aspekt

Rašević, Mirjana (2011) Koncept ujedinjene Evrope - demografski aspekt. In: Balkan i EU. Centar za ekonomska istraživanja Instituta društvenih nauka, Beograd, pp. 51-59. ISBN 978-86-7093-137-4

Text MRasevic_Balkan_i_EU_2011.pdf - Published Version Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (214kB)

Abstract

Analize rezultata različitih scenarija vezanih za demografsku budućnost Evrope ukazuju da će Evropa u neposrednoj budućnosti biti kontinent sastavljen od različitih svetova. Pogotovo će u Evropi egizistirati različiti demografski regioni ako se ekonomske i kulturne razlike između zemalja održe. Demografsko nejedinstvo Evrope otvara niz pitanja. Počev od osnovnog – u kojoj meri će demografske razlike izmedju zemalja Centralne i Istočne Evrope s jedne strane, i Zapadne, Severne i Južne Evrope s druge strane usporavati razvoj Evrope kao celine, preko pitanja – koliko će ove razlike biti potencijalni uzrok krizama i nestabilnostima, do pitanja vezanih za suočavanje sa ovim problemom i pokušajima da se on ublaži. Demografsko pitanje u Evropi traži rešenje uopšte, čak i u slučaju da se evropska populacija posmatra kao jedinstvena celina. Iz demografskog ugla, Evropa sa 738 miliona stanovnika je u globalnom kontekstu marginalne veličine i ona je moderno staro društvo sa šestinom stanovništva od 65 ili više godina. Nivo rađanja dece ispod potreba proste reprodukcije stanovništva koji traje više decenija je osnovni razlog depopulacije i naglašenog starenja stanovništva evropskih zemalja. Imajući u vidu male efekte do sada preduzetih mera u cilju rehabilitacije rađanja i složenost uzroka koji ih uslovljavaju, značaj migratorne, mehaničke komponenete u razvitku stanovništva Evrope i svih evropskih zemalja biće sve veći. No, da li će u 21. veku Evropa morati širom da otvori svoja vrata za imigrante sa drugih kontinenata suprotno drugoj polovini 19. veka i prvoj polovini 20. veka kada su migratorni tokovi tekli od Evrope? Ako da, da li će nastati novo “evropejstvo” ili ćemo biti svedoci nastanka raznolikosti “atributa” Evropljanin? Razmatranje demografskog aspekta koncepta ujedinjene Evrope otvara i pitanje sa kojim populacionim resursom Srbija, centralna Srbija i Vojvodina, ulaze u proces evropskih integracija. U Srbiji krajem 2009. je živelo 7,3 miliona stanovnika, što je za 220 hiljada lica manje nego početkom 2000. godine. Ista godina je osamnaesta godina za redom kako se u Srbiji beleži negativan prirodni priraštaj. Stopa prirodnog priraštaja u 2009. je iznosila -4,6 promila. To je niža vrednost stope od najnižih registrovanih u zemljama EU. Istovremeno istraživanja nereprezentativnog tipa pokazuju da se iseljavanje iz Srbije nastavlja. Posebno demografsko ograničenje Srbije je njena starosna struktura. Naime, Srbija sa udelom starih osoba od 17% je među najstarijim populacijama u Evropi.

Actions (login required)

View Item