Big data, digitalizacija i novi putevi razvoja istraživanja u društvenim i humanističkim naukama

Todosijević, Bojan and Hristić, Ljubomir (2022) Big data, digitalizacija i novi putevi razvoja istraživanja u društvenim i humanističkim naukama. In: Društvene i humanističke nauke u Srbiji. Edicija Zbornici . Srpska akademija nauka i umetnosti, Institut društvenih nauka, Beograd, pp. 194-219. ISBN 978-86-7093-251-7

Text Todosijevic_Hristic_Drustvene_i_humanisticke_nauke_u_Srbiji.pdf - Published Version Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (323kB)

Abstract

Procesi digitalizacije i pojava Velikih podataka (Big data) odraz su globalnih tehnoloških promena. Društvene i humanističke nauke ne mogu se izmaći njihovom uticaju. Na globalnom nivou, svakodnevno se generiše sve veća količina podataka iz različitih izvora – od podataka o ponašanju na internetu, preko podataka nastalih upotrebom mobilnih uređaja, pa do podataka iz državnih institucija. Znatan deo toga su podaci o društvenom i ekonomskom ponašanju i stavovima kakvi ranije nisu postojali i koji otvaraju nove mogućnosti za istraživački rad. Istovremeno, proces digitalizacije postaje predmet istraživanja društvenih nauka. Pitanja kao što su: ko organizuje i kontroliše generisanje podataka, kako se podaci koriste, kako se kontroliše sigurnost i privatnost podataka, jesu u fokusu istraživača. Svedoci smo vremena koje je izuzetno zanimljivo za istraživačeu društvenim i humanističkim naukama – sve veća količina podataka o stavovima i u aktuelnom društvenom ponašanju postaje dostupna sve širem krugu istraživača. Istovremeno, radi se o veoma zahtevnom periodu – naročito zbog neophodnosti tehnološke ekspertize u sferi informacionih tehnologija. U ovom radu se daje pregled onih aspekata digitalizacije i fenomena Velikih podataka koji su od posebnog značaja za istraživanja u društvenim i humanističkim naukama. U prvom delu se govori o novoj realnosti stvorenoj procesom digitalizacije i dostupnošću Velikih podataka. U drugom delu, pažnja je posvećena novim mogućnostima i izazovima koji stoje pred istraživačima. Da bi istraživači u punijoj meri učestvovali u digitalnoj istraživačkoj ekosferi, neophodno je sticanje kompetencija za istraživanja u kontekstu savremenih informacionih tehnologija. Formalno obrazovanje mora da se dopunjava kontinuiranim samoobrazovanjem. Zahtevi u pogledu tehnološke ekspertize sugerišu potrebu razvijanja kulture interdisciplinarne saradnje. Potrebno je razviti kulturu javno dostupnog arhiviranja podataka i meta-podataka. Posebna pažnja se mora posvetiti zaštiti privatnosti ispitanika, i sigurnosti podataka.

Actions (login required)

View Item