Одговорност правника у ери вештачке интелигенције: анализа кроз призму судске праксе

Nikolić Popadić, Sofija (2025) Одговорност правника у ери вештачке интелигенције: анализа кроз призму судске праксе. In: Округли сто Србија и реформисање института одговорности 8. Институт друштвених наука, Адвокатска комора Војводине, Београд, Нови Сад, pp. 30-31. ISBN 978-86-905844-3-7

Text Odgovornost pravnika u eri vestacke inteligencije_Sofija Nikolic Popadic.pdf - Published Version Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (509kB)

Abstract

У ери убрзаног технолошког развоја, правници се све чешће суо- чавају са изазовима примене дигиталних алата заснованих на вештачкој интелигенцији, као што је ChatGPT. Њихова употреба у пракси отвара низ сложених етичких и професионалних питања. У оквиру истражива- ња се разматра питање професионалне одговорности правника приликом коришћења дигиталних алата. Кроз компаративну анализу судске прак- се, ово истраживање заступа тезу да примена дигиталних технологија мора бити праћена појачаном професионалном пажњом. Дужности и начела која подразумевају стручност, савесност, одговорност, поштење и независну процену налажу да правници поседују адекватно разумева- ње алата које користе, да критички приступе резултатима које ти алати генеришу и да обезбеде да њихова примена не угрози правичност поступка нити права клијената. Истраживање се бави анализом недавне судске праксе, почевши од случаја Mata v Avianca, Inc. (САД, 2023), у којем је адвокат поднео поднеске са измишљеним судским одлука- ма генерисаним путем алата вештачке интелигенције (ChatGPT), што је резултирало санкцијама и потврдом обавезе личне провере правних извора. Овај случај јасно показује да је одговорност за тачност и истини- тост поднесака на адвокату без обзира на употребу помоћних алата као што је ChatGPT. Два случаја из Уједињеног Краљевства из 2025, Ayinde v. London Borough of Haringey i Al-Haroun v. Qatar National Bank, у који- ма су разматрана питања у вези са злоупотребом генеративне вештачке интелигенције у правној документацији, такође потврђују претходно наведено. Анализиране пресуде шаљу јасну поруку да ослањање на алате вештачке интелигенције не ослобађа правника од одговорности нити од обавезе провере тачности и валидности правних извора и аргу- мената. Имајући у виду претходно наведено, у оквиру истраживања се разматра и питање идентификоване правне празнине у овом домену и потребе за адекватним регулаторним оквиром како би се сачувала прав- на сигурност у дигиталној ери.

Actions (login required)

View Item