Stanje i perspektive multikulturalizma u Crnoj Gori

Lutovac, Zoran (2016) Stanje i perspektive multikulturalizma u Crnoj Gori. In: Stanje i perspektive multikulturalizma u Srbiji i državama regiona. Naučni skupovi / SANU ; knj. 165. Odeljenje društvenih nauka, Odbor za proučavanje nacionalnih manjina i ljudskih prava (38). Srpska akademija nauka i umetnosti : Institut društvenih nauka, Beograd, pp. 409-432. ISBN 978-86-7025-710-8 (SANU) ISBN 978-86-7093-169-5 (IDN)

Text ZLutovac_Stanje_i_perpektive_multikulturalizma.pdf - Published Version Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (226kB)

Abstract

Ovaj rad ima za predmet istraživanja stanje multikulturalnosti i multikulturalizma u Crnoj Gori, počev od normativnog okvira do ispitivanja državne politike, koja u odlučujućoj meri određuje prirodu i funkcionisanje političke zajednice. Polazeći od toga da kontekst, odnosno priroda i struktura političke zajednice određuje suštinu prava i sloboda utvrđenih ustavom i zakonima, kao i da sinergija dobrih zakona i valjane politike omogućava delotvornu politiku interkulturalnosti, integrisanja i međusobnog prožimanja kultura različitih nacionalnih zajednica u društvu – pristupilo se proučavanju proklamovanog multikulturalizma sa idejom da se utvrdi postoje li uopšte takvi zakoni i takva politika i, ukoliko ih ima, da li među njima postoji sadejstvo. Osnovni nalaz jeste da se Crna Gora nalazi između ustavnog opredeljenja za građansku državu i faktičkog stanja snažno izraženih raznih nacionalnih kulturnih identiteta koji nisu integrisani u model pluralnog građanstva. U radu se pokazuje da nedostaje politička volja koja bi jedno takvo opredeljenje transformisala u javne politike koje afirmišu vrednosti multikulturalizma, kao i da manjkaju snažne institucije koje su potpora takvoj politici, naročito odgovarajući sistem obrazovanja i podrška medija. Nesklad između normiranog i onog što se dešava u praksi u slučaju Crne Gore najbolje se ilustruje položajem dela građana koji ne prihvataju unifikaciju identiteta na osnovu zvaničnih političkih kriterijuma. Unutar same crnogorske nacionalne zajednice postoje različiti pogledi na identitet, kako na njegovo istorijsko polazište, tako i na njegovo aktuelno tumačenje i dalju izgradnju. Međutim, ni sama ta činjenica nije uvažena, nego je povod da vladajuće političke elite započnu sa sprovođenjem politike nametanja poželjnog oblika partikularnog identiteta – identiteta koji je označen i u praksi se realizuje kao državni projekat. Ustavna proklamacija i programske odredbe usmerene ka izgradnji građanske države bez odgovarajućih javnih politika i istinskih opredeljenja političkih aktera da se deluje u tom pravcu – ne mogu stvarati pravi građanski identitet i građansko društvo, a samim tim ni građansku političku zajednicu. Protivrečnost između načelnog opredeljenja za građansku državu i politike jačanja i redefinisanja crnogorskog identiteta, na jednoj strani, i zahteva za očuvanje i osnaživanje drugih posebnih nacionalnih identiteta, na drugoj strani, ne vodi unapređenju društvene kohezije, zasnovane na tzv. domovinskom identitetu, nego, pokazalo se, ka jačanju političkih zahteva usmerenih ka afirmisanju posebnih nacionalnih identiteta. Pritom, nije pronađena čarobna formula koja bi ove zahteve dovela u saglasje. Integrativni, inkluzivni model, umesto isključujućeg pristupa u domenu vođenja javnih politika i izgradnje političke zajednice nameće se kao win-win (situacija u kojoj svi dobijaju) način izlaska iz začaranog kruga građansko-nacionalnih (nacionalističkih) protivurečnosti i kontroverzi. Izgradnja demokratske političke kulture i širokog bazičnog konsenzusa o jednoj takvoj potrebi osnova su za definisanje inkluzivnih javnih politika koje uvažavaju posebnosti i jačaju jedinstvo političke zajednice.

Actions (login required)

View Item